Српска политичка мисао 2/2020

НОВЕ КЛАСНЕ БОРБЕ У ФРАНЦУСКОЈ: СЛУЧАЈ „ЖУТИХ ПРСЛУКА”

Аутори
УДКУДК 323.4(44)“2018/2020“ Стране275-297 Година2020
10.22182/spm.6822020.12
Преглед истраживања

Сажетак

Једанаесторо мртвих, преко четири хиљаде лакше и више од стотину тешко повређених (од чега седамнаест избијеног ока и четири покидане руке): ово је досадашњи црни биланс репресије над „Жутим прслуцима”. Француска не памти овако драматичну друштвено-политичку ситуацију – изазвану унутрашњим расцепима – још од убиства алжирских студената 1961. Чак је и Европски парламент, 14. фебруара 2019. године, осудио несразмерну употребу силе и коришћење, у остатку Европе иначе забрањених, ГЛИ-Ф4 граната за разбијање демонстрација, док је УН, када је реч о полицијском насиљу, Француску сврстао у исти ранг са Суданом и Зимбабвеом. О ситуацији у земљи најсликовитије можда говори извођење војске на улице током тзв. акта XIX „Жутих прслука”, у суботу 23. марта 2019. године. Овај рад нуди одговоре на неколико питања: Да ли је овај специфичан покрет могуће тумачити у светлу нових класних расцепа у Француској, и на који се он начин уклапа у Марксов концепт класне борбе? Које су социјалне групе које чине његово језгро и по чему се оне разликују од традиционалних класа? У којим социјалним групама налазимо највећу подршку методама борбе овог покрета? Које су његова кључна својства и по чему се разликује у односу на претходне социјалне покрете у Француској, као и, генерално, савремене друштвене покрете у Европи? Каква је политичка артикулација и политички потенцијал „Жутих прслука”?

Извори и литература

Референце

  1. Artus, Patrick, et Marie-Paule Virard. 2018. Et si les salariés se révoltaient?. Paris: Fayard.
  2. Bauman, Zygmunt. 2013. La vie liquide. Paris: Fayard.
  3. Branco, Juan. 2019. Crépuscule. Paris: Points.
  4. Bruner, Roger. 1994. “La géographie aujourd’hui: des concepts à l’enseignement.” Tréma 5: 11–27.
  5. Cassely, Jean-Laurent, et Jérôme Fourquet. 2019. Génération cariste: comment la crise des ‘gilets jaunes’ a révélé le destin des classes populaires. Paris: Fondation Jean-Jaurès.
  6. Fourquet, Jérôme, et Sylvain Manternach. 2018. Les «gilets jaunes»: révélateurs fluorescents des fractures français. Paris : Fondation Jean-Jaurès.
  7. Heinrich, Michael. 2012. An Introduction to the Three Volumes of Karl Marx’s Capital, New York: NYU Press.
  8. Ili, Džef. 2007. Kovanje demokratije: istorija evropske levice, 1850–2000. Beograd: Fabrika knjiga.
  9. Informations ouvrières. 2011. “Dossier & arguments, D’où vient la dette de l’Etat?” N°163.
  10. Jeanpierre, Laurent. 2019. In Girum. Les leçons politiques des ronds-points. Paris: La Découverte.
  11. Kuljić, Todor. 2008. „Neoliberalizam i levica.” U Sloboda, jednakost, solidarnost, internacionalizam: Izazovi i perspektive savremene levice u Srbiji, ur. Ivica Mladenović i Milena Timotijević, 37–65. Beograd: Friedrich Ebert Stiftung.
  12. Lasch, Christopher. 2008. La culture du narcissisme. Paris: Flammarion, coll. «Champs Essais».
  13. Le Figaro. 2016. “Emmanuel Macron: Le meilleur moyen de se payer un costard, c’est de travailler.” 27 mai 2016
  14. [https://www.lefigaro.fr/politique/le-scan/2016/05/27/25001-20160527ARTFIG00392-emmanuel-macron-le-meilleur-moyen-de-se-payer-un-costard-c-est-de-travailler.php].
  15. Le Figaro. 2019а. “Gilets jaunes”, de l’électrochoc salutaire à l’exaltation primitive de la lutte des classes.” 11 janvier 2019
  16. [https://www.lefigaro.fr/vox/societe/2019/01/11/31003-20190111ARTFIG00280-jean-eric-schoettl-8220gilets-jaunes8221-de-l-electrochoc-salutaire-a-l-exaltation-primitive-de-la-lutte-des-classes.php].
  17. Le Figaro. 2019b. “Les milliardaires français s’enrichissent plus vite que les autres.” 1 juillet 2019 [https://www.lefigaro.fr/conjoncture/les-milliardaires-francais-s-enrichissent-plus-vite-que-les-autres-20190701].
  18. Le Monde. 2018a. “Sur Fox News, Emmanuel Macron exclut tout recul dans le train des réformes.” 22 avril 2018
  19. [https://www.lemonde.fr/politique/article/2018/04/22/sur-fox-news-emmanuel-macron-exclut-tout-recul-dans-le-train-des-reformes_5289046_823448.html].
  20. Le Monde. 2018b. “Le mouvement des “gilets jaunes” est avant tout une demande de revalorisation du travail.” 25 décembre 2018 [https://www.lemonde.fr/societe/article/2018/12/24/le-mouvement-des-gilets-jaunes-est-avant-tout-une-demande-de-revalorisation-du-travail_5401713_3224.html].
  21. Le Monde diplomatique. 2019. “Le soulèvement français: Dossier gilets jaunes.” 1 janvier 2019 [https://www.monde-diplomatique.fr/2019/01/A/59449].
  22. L’Institut national de la statistique et des études économiques [INSEE]. n.d. 2018. “Estimation avancée du taux de pauvreté.” L’Institut national de la statistique et des études économiques. Le 8 juillet 2019. https://www.insee.fr/fr/statistiques/4231288.
  23. L’Obs. 2018. “Macron est plus que jamais perçu comme le président des riches.” 18. décembre 2018.
  24. Martin, Marie. 2018. “Ariège: rencontre avec Sylvie, gilet jaune en lutte depuis trois semaines.” France 3 Occitanie. 9 décembre 2018.
  25. Milanović, Branko. 2007. Dva lica globalizacije. Beograd: Arhipelag.
  26. New York Times. 2006. “In Class Warfare, Guess Which Class Is Winning”. 26 November 2006 [https://www.nytimes.com/2006/11/26/business/yourmoney/26every.html].
  27. Morin, Chloé, et Adelaïde Zulfikarpasic. 2017. Le paradoxe Macron. Paris: Fondation Jean-Jaurès.
  28. Noiriel, Gérard. 2019. Les gilets jaunes à la lumière de l’histoire. Paris: Aube.
  29. Observatoire des inégalités [ODI] n.d. 2013. “140 000 sans-domicile en France.” Observatoire des inégalités. Le 9 septembre 2019. https://www.inegalites.fr/140-000-sans-domicile-en-France.
  30. Piketty, Thomas. 2013. Le Capital au XXIe siècle. Paris: Le Seuil.
Из истог броја

Повезане публикације