ИЗБОРИ У СРБИЈИ 2014. – ТРАСИРАЊЕ ЕВРОАТЛАНТСКЕ ГЕОПОЛИТИЧКЕ ПАРАДИГМЕ
Momcilo Subotic
Open publicationТеоријско-истраживачки рад за основу научне анализе има савремени уставно-правни развој Србије и њених политичких институција. По својој основној дефиницији свака организација власти је инструментална категорија, што значи да у малим политичким заједницама још увек не постоји објективна потреба за посредовањем између друштвене заједнице и институција власти. На почетку рада систематски је и синтетички обухваћен развој хоризонталне организације власти, од дихотомије ка трихотомији, од парламентарног и председничког, ка савременим моделима мешовитог полупредседничког система. Научна анализа полупредседничког система или система рационализованог парламентаризма у Републици Србији је од научног и друштвеног значаја из бар два следећа разлога. Прво, иако је доношење Устава од 1990. године било у предвечерје дезинтеграције СФРЈ, Србија је овим уставно-правним актом била међу првим источноевропским државама које су прихватиле вредности либерално-демократског конституционализма и сходно томе извршиле корените промене друштвеног уређења и политичког система. Друго, Устав од 2006. године, као и претходни устав, организацију власти заснива на принципу поделе власти, али с обзиром да он представља само допуну претходног устава, отварају се многа питања, али једно од приоритетних је који су његови данас реални политички капацитети.