ИЗБОРИ У СРБИЈИ 2014. – ТРАСИРАЊЕ ЕВРОАТЛАНТСКЕ ГЕОПОЛИТИЧКЕ ПАРАДИГМЕ
Momcilo Subotic
Open publicationИзбори за Европски парламент до 2014. године код истраживача су оцењивани као „другостепени“, што су потврђивала и истраживања јавног мњења у Европској унији. Наиме, грађани су сматрали да Европски парламент не доноси важне одлуке, па нису у значајнијем броју ни излазили на биралишта, чиме је легитимитет и демократичност ове институције био доведен у питање. Схвативши настали проблем, у Бриселу су се потрудили да до овогодишњих избора (мај 2014. године) Лисабoнским уговором предају парламенту нове надлежности како би заинтересовали бираче да изађу на изборе и потврде легитимитет и демократичност институција Европске уније. У том котнексту Европски парламент је добио могућност да бира „премијера“ Европске уније (председника Европске комисије), да усваја буџет, као и овлашћења да се бави спољном политиком и заштитом људских права и слобода. Избор „премијера“ Европске уније тумачи се као усвајање обрасца стварања општеевропских политичких лидера, што изборима даје нову димензију и квалитет. Но, избори за Европски парламент, мимо воље Брисела, доносе још једну важну новину појаву опозиције, први пут у историји Европског парламента има шансе да формира фракцију, чиме би могао да значајније утиче на одлуке парламента. Наиме, према истраживњима јавног мњења 25 одсто посланичких места заузеће опозициионе партије и појединци који се залажу за престанак постојања Европске уније. Другим речима, општа карактеристика избора за Европски парламент 2014. године је гласање pro et contra Европске уније.