СТРУКТУРАЛИЗАМ И ПОСТСТРУКТУРАЛИЗАМ: ТЕОРЕТСКЕ ТЕНЗИЈЕ И ДИМЕНЗИЈЕ
Др Ђорђе Стојановић, Владимир Илић
Отвори публикацијуDifferentia specifica Балкана су латентна нестабилност и конфликтни капацитет чији су истовремени и узрок и последица неадекватне границе. Користећи овај термин С. Хантингтона, аутор аргументовано тврди да оне проистичу из „балканског субпоретка” који се мења услед европских и светских геополитичких ломова – махом после великих оружаних сукоба. Тако су настале не само спољашње, већ и унутрашње границе и у монархистичкој и у титоистичкој југословенској држави. Њихова „неадекватност” резултат је непримењивања етничког принципа који је требало да важи као основни и само за конститутивне народе. Дестабилизујућа и конфликтна природа републичких граница дошла је до изражаја када су приликом растакања Југославије оне прерасле у међудржавне границе, наглашених фрагментационих, баријерних и центрифугалних одлика. У раду се детаљно анализују најочигледнији примери селективног одабира принципа разграничења, катастрофалне последице пресецања етничких простора и утицај неадекватних граница на изазивање рата и рецентну дисфункционалност постјугословенског дела Балкана. Стога се предлаже ревизија поделе постјугословенског простора и новоформираних граница. Она би се извршила у складу са етничким принципом као основним, власничко-историјским принципом као додатним и уз коришћење бројних корективних принципа приликом коначне делимитације и демаркације. Формирање нових, консеквентних граница представљало би предуслов трајније стабилизације Балкана.