EN
Српска политичка мисао 1/2020

„НЕАДЕКВАТНЕ ГРАНИЦЕ”: ГЕНЕРАТОР НЕСТАБИЛНОСТИ ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОГ БАЛКАНА

Аутори
УДКУДК 341.222(497)“20“ Стране13-36 Година2020
10.22182/spm.6712020.1
Преглед истраживања

Сажетак

Differentia specifica Балкана су латентна нестабилност и конфликтни капацитет чији су истовремени и узрок и последица неадекватне границе. Користећи овај термин С. Хантингтона, аутор аргументовано тврди да оне проистичу из „балканског субпоретка” који се мења услед европских и светских геополитичких ломова – махом после великих оружаних сукоба. Тако су настале не само спољашње, већ и унутрашње границе и у монархистичкој и у титоистичкој југословенској држави. Њихова „неадекватност” резултат је непримењивања етничког принципа који је требало да важи као основни и само за конститутивне народе. Дестабилизујућа и конфликтна природа републичких граница дошла је до изражаја када су приликом растакања Југославије оне прерасле у међудржавне границе, наглашених фрагментационих, баријерних и центрифугалних одлика. У раду се детаљно анализују најочигледнији примери селективног одабира принципа разграничења, катастрофалне последице пресецања етничких простора и утицај неадекватних граница на изазивање рата и рецентну дисфункционалност постјугословенског дела Балкана. Стога се предлаже ревизија поделе постјугословенског простора и новоформираних граница. Она би се извршила у складу са етничким принципом као основним, власничко-историјским принципом као додатним и уз коришћење бројних корективних принципа приликом коначне делимитације и демаркације. Формирање нових, консеквентних граница представљало би предуслов трајније стабилизације Балкана.

Извори и литература

Референце

  1. Atlagić, Marko. 2012. „Franjo Tuđman kao vođa udruženog zločinačkog poduhvata 1991-1995. godine.” Zbornik radova Filozofskog fakulteta XLII (1): 13–23.
  2. Cvijić, Jovan. 1969. Opšta geografija – antropogeografija, Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika SR Srbije.
  3. Huntington, Samuel P. 1996. The Clash of Civilizations and the Remaking of World Order. New York: Simon & Schuster.
  4. Ilić, Jovan, i Milomir Stepić. 1994. „Granice država – definicija, klasifikacija i principi razgraničenja.” U Osnovni principi razgraničenja država, ur. Dragiša Nikolić, 15–25. Beograd: Vojnogeografski institut.
  5. Isaković, Zehrudin. n.d. „Alija Izetbegović – biografija”. Poslednji pristup 21. novembar 2019.
  6. https://www.muzejalijaizetbegovic.ba/upload/file/biografija_alije_izetbegovica.pdf.
  7. Klemenčić, Mladen. 1993/1994. “Four Theses about Croatia and Bosnia”. In: Croatia – A New European State, eds. Ivan Crkvenčić, Mladen Klemenčić and Dragutin Feletar, 55–60. Zagreb: Department for Geography and Spatial Planning, Faculty of Science, University of Zagreb.
  8. Less, Timothy. 2016. “Dysfunction in the Balkans – Can the Post-Yugoslav Settlement Survive?” Foreign Affairs. https://www.foreignaffairs.com/articles/bosnia-herzegovina/2016-12-20/dysfunction-balkans.
  9. Matić, Branislav. 1994. „Živeti na Verigama sveta.” U Tajna Balkana, ur. Branislav Matić, 7–14. Beograd: Studentski kulturni centar.
  10. Simeunović, Dragan. 2018. „Fenomen granica.” Srpska politička misao 61 (3): 9–25. doi.org/10.22182/spm.6132018.1
  11. Spasovski Milena, Dragica Živković, i Milomir Stepić. 1992. Etnički sastav stanovništva Bosne i Hercegovine. Edicija „Etnički prostor Srba”, knjiga 2. Beograd: Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu.
  12. Stepić, Milomir. 2001. U vrtlogu balkanizacije. Beograd: JP Službeni list SRJ
  13. Institut za geopolitičke studije.
  14. Stepić, Milomir. 2012a. „Zapadni Balkan: primer geografskog raspojmljivanja i geopolitičkog manipulisanja”, Nacionalni interes 15 (3): 9–34.
  15. Stepić, Milomir. 2012b. „Srpske zemlje u balkanskoj aplikaciji strategije obuzdavanja: jugoslovenska i postjugoslovenska formula.” U Razbijanje Jugoslavije, ur. Živojin Đurić, Miloš Knežević i Milan Jovanović, 259–291. Beograd: Institut za političke studije.
  16. Stepić, Milomir. 2016. Geopolitika – ideje, teorije, koncepcije. Beograd: Institut za političke studije.
  17. Stepić, Milomir. 2018a. „Geopolitički smisao jugoslovenstva i jugoslovenske države.” U Istorija jedne utopije: 100 godina od stvaranja Jugoslavije, knjiga druga, ur. Nikola Marinković, 297–319. Beograd: Catena mundi.
  18. Stepić, Milomir. 2018b. „Kosovo i Metohija kao indikator novog bipolarizma”. Srpska politička misao, 61 (3): 27–49. doi.org/10.22182/spm.6132018.2
  19. Stepić, Milomir. 2019a. „Most i granice.” Pečat, 22. novembar: 10–12.
  20. Stepić, Milomir. 2019b. Srpski geopolitički obrazac. Beograd: Catena mundi.
  21. Umeljić, Vladimir. 2018. Balkanski gambit Vatikana. Beograd: Catena mundi.
Из истог броја

Повезане публикације