ТРАДИЦИЈА И ФЕНОМЕН СПОМЕНИКА У ОЧУВАЊУ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА

Research overview

Abstract

Рад се ослања на тезу етнолога Душана Бандића да за постојање етничког идентитета није потребно много, до тога да је довољно и само име заједнице. Разматра се пример сече шесто година старог храста на траси ауто пута кроз Србију, којим је представљена српска традиција, у конкретном случају уништена и замењена, према плану, спомен парком који ће се односити на посечено дрво. Овим текстом је постављено питање је ли етнички односно национални идентитет угрожен замењивањем елемента традицијске културе феноменом споменика.

Sources and literature

References

  1. Бандић, Душан. Народна религија Срба у 100 појмова, Нолит, Београд 2004.
    Badić, Dušan, „Etnos“, u knjizi Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko: Ogledi o narodnoj religiji, Treće izdanje, Biblioteka XX vek, Beograd 2008.
    Bandić, Dušan, „O narodnom pravoslavlju danas“, u knjizi Narodno pravoslavlje, Biblioteka XX vek, Beograd 2010.
    Bošković-Stulli, Maja. „O folklorizmu“, u knjizi Usmena književnost nekad i danas, Biblioteka XX vek, Prosveta, Beograd, 1983.
    „Конвенција о заштити културне и природне баштине“. Службени лист СФРЈ, Међународни уговори – бр.9. Доступно на: http://www.kultura.gov.rs/docs/stranice/82128418889499865927/9.%20Konvecija%20o%20zastiti%20svetske%20kulturne%20i%20prirodne-bastine%20%281972%29.pdf
    Миљковић Матић, Јелена. „Национални интереси у обнови ташмајданског парка“, Гласник Етнографског музеја, Књига 76, Београд, 163-174.
    Радичевић, Бранко В, Плава линија живота – српски сеоски споменици и крајпуташи, Београд, 1961.
    Sagan, Karl, Kozmos, Treće izdanje, Otokar Keršovani, Opatija 1991.
    Smit, Antoni, Nacionalni identitet, Biblioteka XX vek, Beograd, 2010.
    Софрић Нишевљанин, Павле. Главније биље у народном веровању и предању код нас Срба, БИГЗ, Београд, 1990.
    Спасић, Никодије. Сеча записа: о проклетству или божјој казни, Нови пут, Светозарево, 1991.
    Чајкановић, Веселин. Речник српских народних веровања о биљкама, Рукопис приредио и допунио Војислав Ђурић, Сабрана дела из српске религије и митологије, Књига четврта, Београд, 1994.