НЕОПХОДНОСТ ОЧУВАЊА БАЗИЛИКЕ У КЛАДЕНЧИШТУ
Др Сања Шуљагић
Отвори публикацијуСажетак
Бурна историја српског народа на балканском раскршћу великих цивилизација имала је значајан утицај на савремену српску политичку мисао у XIX и XX веку. У периоду од XII до XIV века, под влашћу династије Немањића, Србија је постала највећа и најмоћнија држава на Балкану, а њен успон достигао је свој врхунац за време владавине цара Душана, средином XIV века. Након изненадне Душанове смрти започиње слабљење српске државе која постепено губи територије под налетом турских напада, да би век касније била у потпуности освојена од стране Отоманског царства. Успон и пад средњовековне Србије, и векови које су Срби морали да проведу под окупацијом Отоманске империје, фундаментално су обликовали српску националну свест и идентитет, као и српску политичку мисао и програм помоћу којег су политички лидери и идеолози покушавали да обнове Србију у XIX и XX веку.
Референце
- Базић, Јован, „Улога косовског мита у обликовању српског националног идентитета“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 4/2012.
Batakovic, Dusan T., The Serbs of Bosnia and Herzegovina – History and Politics, Dialogue, Paris, 1996.
Богдановић, Димитрије, Књига о Косову, Пројекат Растко – Грачаница, електронско издање, http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/.
Вукоичић, Јелена, Историја, рат и идентитет Срба у Републици Српској, Чигоја штампа, Београд, 2015.
Ђукић, Остоја, „Морални аспекти Дејтонског мировног споразума”, у: Република Српска – Десет година Дејтонског мировног споразума, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука, 2005.
Кнежевић, Милош „Ослобођење, слобода и држава: Размишљање о могућим приступима суштини српског питања“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 4/2013.
Милосављевић, Борис, „Национални карактер, културни и политички образац“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, бр. 3/2013.
Михаљчић, Раде, Косовска битка у историји и популарној традицији, БИГЗ, Београд, 1989.
Михаљчић, Раде, Крај српског царства, Српска књижевна задруга, Београд, 1975.
Никифоров, Константин, „Мјесто и улога Дејтонског споразума на постјугословенском простору”, у: Република Српска – Десет година Дејтонског мировног споразума, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука, 2005.
Рашковић, Јован, Луда земља, Акваријус, Београд, 1990.
Стојанчевић, Владимир, „Српска национална револуција и обнова државе од краја XVIII века до 1839.”, у: Историја српског народа V-I, Владимир Стојанчевић (ур.), стр. 7-158, Српска књижевна задруга, Београд, 2000.
Ћирковић Сима (ур), „Успон и ширење српске државе”, у: Историја српског народа I, стр. 437-663, Српска књижевна задруга, Београд, 2000.
Ћосић, Добрица, „Српско питање – демократско питање”, у: Теорија политике, Драган Симеуновић (ур.), Наука и друштво, Београд, 2002.
Чубриловић, Васа, Историја политичке мисли у Србији XIX века, Просвета, Београд, 1958.
Шуљагић, Сања, „Српски национални идентитет од средњовековне теодулије до разградње модерне државе Србије“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2014.