МОЋ НАЦИОНАЛИЗМА
Др Јелена Вујановић
Отвори публикацијуБосна и Херцеговина је сложена држава и својеврсни експеримент могућег заједничког живота муслимана и хришћана у оквиру једне државе према критеријумима либералне западне демократије. Као таква, она и после двадесет година од потписивања Дејтонског мировног споразума, тражи механизме помоћу којих би могла да функционише као консоцијативна демократија модерног западног типа. Уз све проблеме који је прате на овом путу, имамо и једну нову друштвену појаву, која је била некарактеристична за ове просторе све до грађанског рата деведесетих година двадесетог века, а то је појава вахабијског покрета. Циљ рада је покушај довођења у везу вахабијског покрета и његовог концепта функционисања државе са једне стране и покушаја формирања модерне консоцијативне демократије у Босни и Херцеговини са друге стране. Сама суштина консоцијативне демократије јесте деловање разних сегмената друштва на принципима толеранције, договарања и уважавања интереса различитих група у једној држави. Са друге стране, са припадницима вахабијског покрета није могуће спровођење у дело ових принципа, јер они заузимају један тоталитаран став како треба да буде организовано друштво и не поседују ни минимум услова за уважавање другог мишљења. Из овога произилази да је вахабијски покрет у својој суштини антидемократски устројен, а самим тим и антидејтонски и да је немогућа коегзистенција ова два модела у оквиру једне државе. Закључак који се намеће је да ће Босна и Херцеговина бити све даље од модела модерне консоцијативне демократије и грађанске државе у оној мери у којој на њеној територији буде јачао вахабијски покрет и идеје за које се он залаже.