НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И МИТСКИ ОБРАСЦИ КОЛЕКТИВНЕ САМОИДЕНТИФИКАЦИЈЕ: САТИРИЧКА ДЕКОНСТРУКЦИЈА
Др Милена Пешић, Јелена М. Пешић
Отвори публикацијуЦиљ овог рада је да укаже и детаљније разради кључне компоненте српског националног идентитета: српски језик, српско писмо, историјско искуство, обичаје, традицију, светосавље као особен вид српског православља, итд. У другом делу расправља се о психичким својствима, менталитету и идентитету динарског типа, посредством Цвијићевих истраживачких резултата, као и актуелизацијом овог питања, будући да динарци насељавају већи део српских земаља. Трећи део рада посвећен је питању искорењивања српског идентитета путем верске конверзије – напуштањем православља и прихватањем ислама и католичанства, што је резултирало преласком у нове нације Муслимане/Бошњаке и Хрвате. Узели смо два у литератури и у историји позната примера очувања и губљења српског националног и православног идентитета: један је садржан у познатој приповеци Симе Матавуља Пилипенда, а друга у народној песми Женидба Максима Црнојевића. Ове текстове анализираћемо у ширем историјском и друштвеном контексту и актуелизовати их на данашње стање српског идентитета. У раду ћемо користити историјски метод, као и метод анализе и синтезе, те компаративни метод. Имајући у виду да се Србија и српске земље налазе на Балкану као „геополитичком раскршћу“ и „бурету барута“ на који одувек претендују велике силе, или, како народни песник за Србе каже: „на зло сте се мјесто намјестили, измеђ земље турске и латинске“, ова тема је од великог друштвеног и научног значаја, она је увек актуелна јер је српски идентитет на сталном искушењу.