Политичка ревија 1/2023

МОДЕЛИ РЕШЕЊА СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПИТАЊА У ЦРНОЈ ГОРИ

Аутори
УДКУДК 94(=163.41)(497.16) Стране97-110 Година2023
Преузми PDF 10.5937/polrev75-43193
Преглед истраживања

Сажетак

Предстојећи попис у Црној Гори (који би требало да се одржи) аутоматски актуелизује питање статуса српског народа у тој новоформираној самосталној политичкој творевини. Стога је предмет истраживања овог рада усмерен на моделе редизајнирања статуса једне од две најбројније националне заједнице у Црној Гори – српског народа. Аутор у раду полази од предпоставке да је могуће редизајнирање националних односа у Црној Гори институционализацијом нерегулисаног статуса српског народа без нарушавања територијалне целовитости Црне Горе. Доминатан метод изтраживања је приступ моделовања. Поред овог метода биће коришћени и статистички метод, анализа садржаја, метод посматрања и упоредни приступ. Рад има за циљ да понуди могуће опције решења српског националног питања у Црној Гори. Научни допринос рада огледа се у простору идентитетских политика, статусних питања српског народа у окружењу, институционалних оснаживања капацитета регионалне сарадње и бесконфликтног решавања спорова. Друштвени допринос рада огледа се у решавању статуса српских националних заједница које живе ван простора Републике Србије.

Извори и литература

Референце

  1. Кнежевић, Милош. 2007. Изневерена држава – Србија и Црна Гора у времену разлаза. Београд: Институт за политичке студије.
  2. Мандић, Марко. 2021. „Секуритизација српског националног идентитета у Црној Гори – анализа постојећег јавног дискурса.” Национални интерес. 40 (3): 213–238.
  3. Маркуш, Јован (прир.) 2007. „Референдум у Црној Гори 2006.” Бијела књига.
  4. Петровић, Драган, и Владан Станковић. 2006. Заједничка држава Србије и Црне Горе. Београд: Институт за политичке студије.
  5. Петровић, Рајко. 2021. „Институционална решења за превазилажење међунационалних тензија у Црној Гори.” Национални интерес. 40 (2): 155–181.
  6. Петровић, Рајко. 2021а. „Политички односи између Србије и Црне Горе од 2006. до 2021.” Национални интерес. 41 (1): 211–228.
  7. Рибић, Владимир. 2012. „Политичка мобилизација црногорских комуниста у Антибирократској револуцији.” Етноантрополошки проблеми. 7 (4): 1079–1101.
  8. Станковић, Владан. 2011. „Грађански концепт црногорске нације – процес асимилације Срба in vivo.” Политичка ревија. 30 (4): 69–88.
  9. Станковић, Владан. 2018. „Српски идентитет и црногорство – тренутни односи снага.” Политичка ревија, 56 (2): 71–95.
  10. Станковић, Владан. 2022. „Интервју, др Владан Станковић: Српски народ ће у Црној Гори морати да тражи конститутивност.” Политика, 16. јануар 2022.
  11. Станковић, Владан. 2022а. „Политика националних идентитета у Постлитијској Црној Гори.” Политичка ревија, 71 (1): 11–23.
  12. Степић, Миломир. 2001. У вртлогу балканизације – политичко-географски положај и фрагментираност српских земаља. Београд: Јавно предузеће Службени лист СРЈ.
  13. Суботић, Момчило. 2020. „Идентитетска питања Црне Горе.” Политичка ревија, 63 (1): 11–48.
  14. Тодоровић, Владица. 2021. „Распад Заједничке државе Србије и Црне Горе.” Политичка ревија, 69 (3): 237–260.
  15. Тодоровић, Владица. 2022. „Ауторитаризам у Црној Гори 1990–2020.” Политичка ревија, 73 (3): 237–260.
  16. Adžić, Novak. 2018. „Đukanović i Amfilohije – staze saveza (1991-1997). Vrijeme kada je ljubav cvjetala.” Vijesti. 7. april 2018.
  17. Balázs Vizi, Bobos Balázs, and Natalija Shikova. 2021. Non-territorial autonomy as an instrument for effective participation of minorities. Budapest, Skopje: Centre for Social Sciences & University American College.
  18. Bauböck, Rainer. 2001. “Multinational Federalism: Territorial or Cultural Autonomy?” Österreichische Akademie der Wissenschaften Forschungsstelle für institutionellen Wandel und Europäische integration.
  19. Cross Border Programme. „Program prekogranične saradnje Srbija-Crna Gora.” Instrument za predpristrupnu podršku (IPA). Komponenta II za period 2007–2013.
  20. Lijphart, Arend. 1969. “Consociational Democracy.” World Politics. 21 (2): 207–225.
  21. Lijphart, Arend. 2004. “Constitutional Design for Divided Societies.” Journal of Democracy.. 15 (2): 86–102.
  22. MonStat. 2004. „Stanovništvo prema nacionalnoj ili etničkoj pripadnosti u Republici Crnoj Gori, po opštinama.” Konačni rezultati popisa 2003. Saopštenje 44. Podgorica: Zavod za statistiku Republike Crne Gore.
  23. MonStat. 2011. „Stanovništvo Crne Gore prema polu, tipu naselja, nacionalnoj, odnosno etničkoj pripadnosti, vjeroispovijesti i maternjem jeziku po opštinama u Crnoj Gore.” Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori 2011. godine. Saopštenje 83. Podgorica: Zavod za statistiku Republike Crne Gore.
  24. Morris, Fiorina. 1975. “Formal models in Political Science.” American Journal of Political Science. 19 (1): 133–159.
  25. Popović, Milan (2000). Crnogorska alternativa – neizvesnost promene. Podgorica: Vijesti.
  26. Portal Analitika. 2010. „Slavko Perović optužio najbliže saradnike za izdaju.” Portal Analitika. 26. avgust 2010.
  27. United Nations [UN]. 1998. Preamble of the United Nations Declaration on the Rights of Persons Belonging to National or Ethnic, Religious and Linguistic Minorities. Fact Sheet No.18 (Rev.1), Minority Rights. Geneva, February 1998.
  28. RTV Crne Gore. 2016. „U državnoj upravi 7,3% Srba i 1,3% Albanaca.” 4. februar 2016.
  29. Šćekić, Radenko. 2012. „Politička previranja u Crnoj Gori 1996–1998.” Matica crnogorska.
Из истог броја

Повезане публикације