Сажетак
У раду се анализирају „аргументи“ на којима почива улога Мирослава Крлеже и његов допринос распаду Југославије као и његов однос према српском народу. Опширно су представљене карактеристике Крлежиног односа према стварању прве јужнословенске заједнице, имајући у виду да је посебно жалио за распадом Аустро-Угарске 1918. године. Својим неучествовањем на антифашистичкој страни током Другог светског рата, није веровао ни у другу социјалистичку Југославију, која је, упркос сложених околности, била створена. Међутим, врло брзо је почео прорицати и њену пропаст. Био је у праву, али је тој пропасти својим ангажманом на разне начине максимално доприносио.
Референце
- Bilandžić Dušan, Povijest izbliza, Memoarski zapisi 1945-2005, Zagreb, 2006.
- Dabčević Kučar Savka, ‘71: hrvatski snovi i stvarnost II, Zagreb, 1997.
- Dedijer Vladimir, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita 2, Rijeka, 1981.
- Костић М. Лазо, Сабрана дела, Београд, 2000.
- Кривокапић Боро, Бес/коначни Тито (Крлежине „масне лажи“), Београд, 2006.
- Krleža Miroslav, Ciklus o Glembajevima, 100 najvećih djela svjetske književnosti, Zagreb, 1970.
- Krleža Miroslav, Pisma, Sarajevo, 1988.
- Лалић Борислав, Милован Ђилас, Београд, 2011.
- Matvejević Predrag, Razgovori s Krležom, šesto prošireno izdanje, Beograd, 1987.
- Никчевић Тамара, Голи отоци Јова Капичића, Београд, 2010.
- Čengić Enes, S Krležom iz dana u dan, Knjiga IV, Zagreb, 1985.