ОДВРАЋАЊЕ РУСИЈЕ И СТРАТЕШКИ НАРАТИВ О РУСКОЈ ПРЕТЊИ У ИНОВИРАНИМ ПОЛИТИКАМА ОДБРАНЕ У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
Милан Иргутиновић
Open publicationСтратегија проширеног одвраћања представља један од основних инструмената политике великих сила како би заштитиле сопствене интересе, интересе савезника и уједно обезбедиле политичко и војно присуство на удаљеним територијама. Као у случају директног, основни циљ проширеног одвраћања представља спречавање напада потенцијалног противника. Ипак, у случају проширеног одвраћања, одвраћање се врши на рачун партнера или савезника који представљају додатну варијаблу која значајно усложњава процес одвраћања и могуће проблеме који се појављују. Геополитичке калкулације у случају проширеног одвраћања обухватају интересе, страхове и жеље мањих савезника које често могу да иду на рачун већих актера и потенцијално умање изгледе за успех стратегије. Ослањајући се на теоријске основе стратегије одвраћања и концепте спољашњег уравнотежавања у раду анализирамо различите изазове и проблеме са којима се суочавају актери у процесу проширеног одвраћања. Анализом историјских примера, пре свега из периода Хладног рата, можемо видети да савезничке дилеме остварују значајан утицај на актере који врше одвраћање, актере који представљају објекат одвраћања, као и на потенцијалне агресоре против којих се ова стратегија имплементира. На крају, видећемо да превазилажење ових проблема не-ретко иде на рачун савезничких односа, док у појединим случајевима води и до неуспеха читаве стратегије.