Политичка ревија 4/2018

,,ЕВРОПЕИЗАЦИЈА” КОЛЕКТИВНОГ СЕЋАЊА: СЕЋАЊЕ НА ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ У ПРОШИРЕНОЈ ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

УДКУДК 94(100)"1939/1945":930.1(4-672EU) Стране47-67 Година2018
10.22182/pr.5842018.3
Преглед истраживања

Сажетак

Иако се процес изградње колективних сећања најчешће смешта у оквире домаћих ,,арена сећања”, најдинамичнија препакивања историјских наратива у протеклој деценији се нису одвијала унутар државних граница, већ на нивоу политике сећања Европске уније (ЕУ). Далеко најважнију, па и парадигматску промену у политици сећања ЕУ представља растућа институционализација и промоција тзв. политике антитоалитаризма, засноване на повлачењу својеврсног знака једнакости између нацистичких, фашистичких и комунистичких злочина. Циљ овог рада је да укаже на ову промену, те да истражи иницијалне последице овакве ,,европеизације” колективних сећања држава чланица везаних за Други светски рат и тоталитаризме који су обележили ратни и послератни период. Основна теза овог рада је да тежња ка изградњи паневропског историјског наратива о Другом светском рату није само неодржива, већ и потенцијално опасна. Да би постала универзална и била усвојена, норма антитоталитаризма је морала да буде ,,денационализована” и очишћена од партикуларних историјских контекста. Са друге стране, да би била примењена у сваком појединачном друштву, она мора да буде изнова реконтекстуализована. Управо вакуум који настаје оваквом деконтекстуализацијом и реконтекстуализацијом колективних сећања отвара простор за злоупотребу европске политике антитоталитаризма од стране ревизионистички расположених националних политичких елита, и то неретко у сврхе дијаметрално супротне оснивачким циљевима Уније. Емпиријску потврду ове тезе рад пружа кроз анализу случаја Хрватске, показујући како хрватске политичке елите успевају да ову политику искористе или као легитимацијску основу или као накнадно оправдање домаћих ревизионистичких тенденција које иду у правцу релативизације хрватске фашистичке прошлости.

Извори и литература

Референце

  1. Prutsch, Markus, European Historical Memory: Policies, Challenges and Perspectives. European Parliament, Brussels, 2013.
  2. European Parliament,European Conscience and Totalitarianism, Internet, http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP//TEXT+TA+P6-TA-2009-0213+0+DOC+XML+V0//EN, 20/09/2018.
  3. European Comission, Europe for Citizens Programme 2014-2020. Programme Guide, Internet https://eacea.ec.europa.eu/sites/eacea-site/files/programme_guide_2018_en.pdf, 20/09/2018.
  4. Littoz-Monnet,Annabelle, “The EU Politics of Remembrance: Can Europeans Remember Together?” West European Politics 35 (5), 2012,pp. 1182–1202
  5. Neumayer, Laure, “Integrating the Central European Past into a Common Narrative: The Mobilizations Around the ‘Crimes of Communism’ in the European Parliament”, Journal of Contemporary European Studies 23 (3), 2015, pp. 321–29.Blanuša, Nebojša,“Trauma and Taboo: Forbidden Political Questions in Croatia”, Politička misao 54 (1-2), 2017, p. 170-196.Jović, Dejan, “‘Official Memories’ in Post-Authoritarianism: An Analytical Framework.” Journal of Southern Europe and the Balkans, 6 (2), 2004, p. 97-108.Mueller, Jan-Werner, Memory and Power in Post-War Europe, Cambridge University Press, Cambridge, 2002.Jelin, Elizabeth, State Repression and the Labors of Memory, University of Minnesota, Minneapolis, 2004.Assman, Јаn,“Collective Memory and Cultural Identity”, New German Critique, 1995/65, pp. 125–33.Coromines i Guixe, Jordi, “Introduction”, in Past and Power. Public Policies on Memory. Debates, from Global to Local (edited by Jordi Coromines i Guixe), Ube, Barcelona, 2016.Milošević, Ana, and Heleen Touquet, “Unintended Consequences: The EU Memory Framework and the Politics of Memory in Serbia and Croatia”, Southeast European and Black Sea Studies, 09 August 2018, p. 1-19.Gunter, Morsch “‘…A Comprehensive Revaluation of European History?‘Developments, Tendencies and Problems of a Culture of Remembrance in Europe”, in: If Not Now, WheN…? International Conference. The Future of the Site of the Old Fairground Staro Sajmište in Belgrade (edited by Maria Glišić, Milan Bogdanović, Wolfgang Klotz, and James May), pp. 118–38.Calligaro, Oriane, “Legitimation Through Remembrance? The Changing Regimes of Historicity of European Integration”, Journal of Contemporary European Studies, 23 (3), 2015, pp. 330–43.Sierp,Aline, “Drawing Lessons from the Past: Mapping Change in Central and South-Eastern Europe.” East European Politics and Societies, 30 (1), 2016, pp. 3–9.Mink, Georges and Laure Neumayer, History, Memory and Politics in Central and Eastern Europe: Memory Games, Palgrave Macmillan, New York, 2013.Deloye, Yves,“Introduction: Elements for a Socio-Historical Approach to European Construction. A First State of the Art”, Politique Europeenne, 18 (1), 2006, p.5-15.The European Council Declaration on European Identity, Copenhagen Summit of 14 and 15 October 1973, Bulletin of the European Communities, no. 1, December 1973, p. 118-122.
  6. Schuman, Robert, Declaration de Robert Schuman (Paris, 9 Mai 1950), Internet, https://www.cvce.eu/obj/declaration_de_robert_schuman_paris_9_mai_1950-fr-fa872cf5-67fa-4848-ae00-fbc4d4715e96.html., 20/09/2018.
  7. Larat, Fabrice, “Presenting the Past: Political Narratives on European History and the Justification of EU Integration” German Law Journal, 6 (1–2), 2005, p. 273-290.
  8. Judt, Tony, Postwar. A History of Europe since 1945, Penguin Books, New York, 2005.
  9. Waehrens,Anne, Shared Memories? Politics and Memory of Holocaust Rememberance in the European Parliament 1989–2009, Danish Institute of International Studies, Copenhagen, 2001.
  10. European Parliament Resolution on a Day to Commemorate the Holocaust,Official Journal of the European Communities, C166, May 1995.
  11. Kansteiner, Wulf, “Losing the War, Winning the Memory Battle: The Legacy of Nazism, World War II, and the Holocaust in the Federal Republic of Germany.” In: The Politics of Memory in Postwar Europe (edited by Richard Ned Lebow, Wulf Kansteiner andClaudio Fogu) Duke University, Durham, 2006, pp. 102–46.
  12. Kucia, Marek, “The Europeanization of Holocaust Memory and Eastern Europe” East European Politics and Societies, 30 (1), 2016, pp. 97-119.
  13. IHRA, Stockholm Declaration, Internet, https://www.holocaustremembrance.com/stockholm-declaration, 20/09.2018.
  14. Mälksoo,Maria, “The Memory Politics of Becoming European: The East European Subalterns and the Collective Memory of Europe”, European Journal of International Relations, 15 (4), 2009, pp. 653–80.
  15. European Parliament, Declaration of the European Parliament on the Proclamation of 23 August as European Day of Remembrance for Victims of Stalinism and Nazism, Internet, http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP//TEXT+TA+P6-TA-2008-0439+0+DOC+XML+V0//EN, 20/09/2018.
  16. Kuljić, Todor, “Smrt kod Levice i Desnice: Prilog kritici antitotalitarne tanatologije”, Filozofija i društvo, 4, 2011, pp. 111–26.
  17. Hrsvijet, HDZ-ovi eurozastupnici reagirali ra stavove Martina Schulza: Ignorirate Hrvatsku i pišete hvalospjeve o Bivšoj Jugoslaviji, Internet, http://www.hrsvijet.net/index.php/vijesti/137-arhiva-stari-hrsvijet-net-1/31716-hdz-ovi-eurozastupnici-reagirali-na-stavove-martina-schulza-ignorirate-hrvatsku-i-piete-hvalospjeve-o-bivoj-jugoslaviji, 20/09/2018.
  18. N1, Za hrvatsku predsednicu komunizam i nacizam su isto, Internet, http://rs.n1info.com/a87178/Svet/Region/Zlocini-komunizma-i-fasizma.html, 20/09/2018.
  19. N1, Grabar Kitarović: Manipuliše se brojem zrtava Jasenovca, Internet, http://rs.n1info.com/a406855/Svet/Region/Kolinda-Grabar-Kitarovic-u-Jasenovcu.html., 20/09/2018.
  20. Vesti, Opet se blamira: Kolinda ne zna istoriju, ali zna da pripoveda, Internet, https://www.vesti.rs/Vesti/Opet-se-blamira-Kolinda-ne-zna-istoriju-al-voli-da-pripoveda.html, 20/09/2018.
  21. Večernji, Hasanbegović: Ovakvi filmovi su korisni jer govore o brojnim tabu temama, Internet, https://www.vecernji.hr/vijesti/premijera-filma-jakova-sedlara-jasenovac-istina-1073702, 20/09.2018.
  22. Novosti, Država financira negatore ustaških genocida, Internet, https://www.portalnovosti.com/drzava-financira-negatore-ustaskih-genocida, 20/09/2018.
  23. Novosti, Ministarstvo plaća ustašku propaganda, Internet, https://www.portalnovosti.com/najnovije-novosti-od-petka-na-kioscima-u-boj-u-boj-za-narod-svoj, 20/09/2018.
  24. Vijeće za suočavanje s posljedicama vladavine nedemokratskih režima, Dokument dijaloga: Temeljna polazišta i preporuke o posebnom normativnom uređenju simbola, znakovlja i drugih obilježja totalitarnih režima i pokreta, Internet, https://vlada.gov.hr/UserDocsImages/Vijesti/2018/02%20velja%C4%8Da/28%20velja%C4%8De/Dokument%20dijaloga.pdf, 20/09/2018.
  25. Gordy, Eric, Making an Expert Muddle out of Croatia’s Undemocratic Past, Internet, http://www.balkaninsight.com/en/article/making-an-expert-muddle-out-of-croatia-s-undemocratic-past-03-01-2018, 20/09/2018.
Из истог броја

Повезане публикације