Политичка ревија 2/2018

СОЦИЈАЛНИ КАПИТАЛ И ЈАВНА ПОЛИТИКА

UDCУДК 316.42:321.01(497.11) Pages133-149 Year2018
10.22182/pr.5622018.7
Research overview

Abstract

Основни циљ овог чланка је боље разумевање појма социјалног капитала и сагледавање његовог места у академском пољу и јавној политици. Социјални капитал чине елементи друштвене структуре као што су мреже, норме, вредности и поверење, који омогућавају сарадњу и деловање различитих субјеката ради узајамне користи. Општи ниво социјалног капитала у развијеним западним демократијама значајно је виши од нивоа у посткомунистичким државама. У Србији постоји низак општи ниво социјалног капитала, што се посебно огледа у индикаторима који указују на низак ниво поверења, скромно учешће у грађанским удружењима и висок ниво корупције. Потребно је да креатори јавних политика боље разумеју виталан значај социјалног капитала јер он може битно да допринесе благостању друштвене заједнице.

Sources and literature

References

  1. Аврамовић, Зоран, „Култура и образовање – позитивни социјални капитал Србије“, у зборнику: Социјални капитал и друштвена интеграција (приредио: Милан Трипковић), Филозофски факултет, Нови Сад, 2006, стр. 203-214.
  2. Анђелковић Бранка, Ковач Маја, Извештај о хуманом развоју – Србија 2016. Социјални капитал: Невидљиво лице отпорности, UNDP Србија, Београд, 2016.
  3. Bobić, Mirjana, „Applying the Concept of Social Capital in Understanding Marriage and Family in Contemporary Serbia“, in: Social and Cultural Capital in Western Balkan Societies (edit. Predrag Cvetičanin, Ana Birešev), The Institut for Philosophy and Social Theory of the Universitiy of Belgrade, Belgrade, 2012, str. 41-58.
  4. Bourdieu, Pierre, The Forms of Capital, Greenwood, New York, 1985.
  5. Гостовић Драган, Коковић Драган, „Социјални капитал као чинилац спортског достигнућа“, у зборнику: Спорт, здравље, животна средина, Факултет за спорт, Београд, 2016, стр. 94-98.
  6. Деспотовић, Љубиша, „Друштвени капитал, демократске вредности и цивилно друштво у Србији“, у зборнику: Социјални капитал и друштвена интеграција (приредио: Милан Трипковић), Филозофски факултет, Нови Сад, 2006, стр. 215-222.
  7. Зарић, Синиша, „Социјални капитал у Србији – негативне импликације“, у зборнику: Економска политика и развој (редактори: Биљана Јовановић Гавриловић, Татјана Ракоњац Антић), Економски факултет, Београд, 2010, стр. 89-104.
  8. Игњатовић, Сузана, Социјални капитал – од академских расправа до јавне политике, Институт друштвених наука, Београд, 2011.
  9. Kolczynska, Marta, „Trust in Democratic Institutions in the Western Balkans“, in: Social and Cultural Capital in Western Balkan Societies (edit. Predrag Cvetičanin, Ana Birešev), The Institut for Philosophy and Social Theory of the Universitiy of Belgrade, Belgrade, 2012, str. 107-132.
  10. OECD, The Well-Being of Nations: the Role of Human and Social Capital, OECD, Paris, 2001.
  11. Патнам, Роберт, Куглати сам, Mediterran Publishing, Нови Сад, 2008.
  12. Стојиљковић, Зоран, „Прилог истраживању социјалног капитала“, у зборнику: Годишњак ФПН 2010, Факултет политичких наука, Београд, 2010, стр. 77-95.
  13. Tomanović, Smiljka, „Families and Social Capital in Serbia: Some Issues in Research and Policy“, Sociologija, 1/2008: 1-16, Beograd, 2008.
  14. Field, John, Social Capital, Routledge, London, 2017.
  15. Фукујама, Франсис, „Друштвени капитал“, у зборнику: Култура је важна (приредили: Лоренс Харисон, Самјуел Хантингтон), Плато, Београд, 2004, стр. 172-192.
  16. Coleman, James, Foundations of Social Theory, The Belknap Press, Cambridge, 1990.
  17. Šalaj, Berto, Socijalni kapital – Hrvatska u komparativnoj perspektivi, Fakultet političkih znanosti, Zagreb, 2007.
  18. Šalaj, Berto, Socijalno povjerenje u Bosni i Hercegovini, Friedrich Ebert Stiftung, Sarajevo, 2009.
  19. Štulhofer Aleksandar, Landripet Ivan, „The Dynamics of Social Capital in Croatia 1995-2003“, Sociologija, 3/2004: 199-210, Beograd, 2004.
From the same issue

Related publications