КРИЗА КОРОНАВИРУСА: УТИЦАЈ И ИМПЛИКАЦИЈЕ НА (ПРЕ)ОБЛИКОВАЊЕ КУЛТУРНО-ПОЛИТИЧКОГ ИДЕНТИТЕТА СРБИЈЕ И КИНЕ
Др Сања Стошић
Отвори публикацијуДа би један парламент могао да буде сматран демократским, основна функција коју треба да задовољава јесте да адекватно врши репрезентативну функцију, односно да адекватно представља грађане једне земље. Такође, треба да испуни још један критеријум – да одражава друштвену разноликост становништва у погледу пола, језика, религије, етничке припадности или неких других политички важних одлика. Требало би да постоје механизми који би додатним правима дали могућност представницима мањинских група у парламенту како би рад на равноправној бази и репрезентативна функција коју обављају. Афирмативном акцијом, односно изменом закона и успостављањем природног прага за националне мањине, омогућено им је да по први пут уђу у Народну скупштину Републике Србије на самосталним листама. Оно што је било приметно у свим сазивима парламента од 2000. године је то да ниједна ромска мањинска листа није остварила никакав значајан резултат, иако је ромска национална мањина друга по бројности у Србији, одмах после мађарске. Један од закључака је био да на то има утицај територијална дисперзивност, мада њој можемо додати и низак ниво образовања ромске популације. Остале мањине имале су релативно добру представљеност у парламенту. Националне мањине су укључене у готово све одборе и релативно добро представљене.