МОГУЋНОСТИ ОДГОВОРА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ НА САВРЕМЕНЕ ТЕРОРИСТИЧКЕ ПРЕТЊЕ
Борис Бурсаћ
Отвори публикацијуУ овом раду аутор се бави питањем оправданости употребе оружаних снага, тј. војске против тероризма. Циљ рада јесте испитивање компатибилности мисије и природе оружаних снага, са освртом на Војску Србије, са тероризмом као обликом политичког насиља. Анализом дефиниција тероризма, али и проблема приликом дефинисања овог феномена, аутор настоји показати да је тај облик политичког насиља могућ само и искључиво у миру. Са друге стране, борбена употреба војске мора се ограничити само на стање рата, док у стању мира војска своје додатне задатке може вршити само неборбено. У садашњој парадигми тероризма, која је актуелна од 2001. године, употреба војске има изузетно негативне импликације. Брисањем границе између рата и мира, што је један од резултата савременог „рата против тероризма“ омогућава се полицизација војске и употреба против тероризма, али се свет истовремено уводи у веома опасно стање перманентног квази-рата, у којем свако ко се означи као терориста истовремено губи и права криминалца у миру и права борца у рату.