ПОЛИТИКА ПРОШИРЕЊА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У ПОТРАЗИ ЗА РЕФОРМОМ

Research overview

Abstract

Заседање Европског савета у октобру 2019. године на којем није постигнута сагласност земаља чланица о отварању приступних преговора са Албанијом и Северном Македонијом је вратило политику проширења Европске уније (ЕУ) у жижу медијске и политичке пажње и оголило размере кризе политике проширења ЕУ на Западни Балкан. На инсистирање појединих земаља чланица, предвођених Француском, Европска комисија је у фебруару 2020. године предложила измене методологије приступања. Циљ овог рада је да критички размотри како политику проширења ЕУ на Западни Балкан, тако и нову методологију. У истраживању је коришћен модел спољних подстицаја Франк Шимелфенига (Frank Schimmelfennig) и Улрих Седелмајера (Ulrich Sedelmeier), који је развијен како би се анализирала европеизација земаља Централне и Источне Европе путем условљавања које је ЕУ вршила у процесу приступања. Примена овог модела на политику проширења на Западном Балкану показује да највећи проблем актуелне политике није у методологији приступања, већ у некредибилном условљавању које је ЕУ у последњих двадесет година примењивала у односу на потенцијалне чланице из овог региона. У раду се доказује теза да су земље чланице ЕУ и до сада имале на располагању механизме којима су могле да одлучније примењују условљавање у односу на земље Западног Балкана, али то нису чиниле. Стога узроке проблема политике проширења треба тражити у одсуству стратешког приступа према Западном Балкану због кризе у самој ЕУ и замора од проширења, те се може закључити да реформа има за циљ да утре пут будућем диференцираном чланству у ЕУ.

Sources and literature

References

  1. Вукасовић, Дејана М., „Национално VS. наднационално у политици наоружања ЕУ“, Политичка ревија, бр. 03/2019, год. (XXX) XIX. vol. 61, 85-112
  2. Ковачевић, Маја, “Европска унија између политике проширења и тенденција продубљивања европске интеграције”, у: Слободан Самарџић (уредник) Србија у процесу придруживања Европској унији, Службени гласник, 2009, 15-43.
  3. Ковачевић, Маја, “Криза у Европској унији и политика проширења”, у: Слободан Самарџић, Ивана Радић Милосављевић (Ур.), Европска унија: нове и старе димензије кризе, Универзитет у Београду – Факултет политичких наука, 2016, 83-91.
  4. Ковачевић, Маја, „Европска унија и Западни Балкан: како раскинути “прећутни пакт стабилократије”?“, у: Зборник радова са међународне научне конференције Сукоби. Стабилност. Демократија?, Факултет политичких наука, Београд, 2019, 9-23.
  5. Anastasakis, Othon, “The EUʼs political conditionality in the Western Balkans: Towards a more pragmatic approach”, Southeast European and Black Sea Studies, Vol. 8, No. 4, 2008, 365-377.
  6. Bechev, Dimitar, “The Periphery of the Periphery: The Western Balkans and the Euro crisis”, European Council of Foreign Relations Policy Brief, August 2012.
  7. Bieber, Florian, “Building Impossible States? State-Building Strategies and EU Membership in the Western Balkans”, Europe-Asia Studies, 63, No. 10, December 2011, 1783–1802.
  8. Bieber, Florian, The Rise of Authoritarianism in the Western Balkans, Palgrave Macmilan, 2020.