Политичка ревија 4/2019

НАЦИОНАЛНА ИДЕЈА У ПРВОМ СРПСКОМ УСТАНКУ

Аутори
УДКУДК 323.1(=141.63)“1804/1813“ Стране87-107 Година2019
10.22182/pr.6242019.5
Преглед истраживања

Сажетак

У раду се указује да Први српски устанак није представљао само социјалну буну обесправљене раје у Београдском пашалуку. Од самих почетака, устаничко вођство истиче намере да Устанак пређе границе пашалука, прошири се на све области насељене српским народом, у циљу ослобођења и уједињења. Није се остало само на прокламацијама, већ су, према приликама и могућностима, чињени и конкретни кораци у правцу практичне реализације идеје о политичком јединству српскога народа. У томе се налази кључни показатељ да су Срби у то време представљали народ с формираном националном свешћу, а то значи видели себе у својој народној држави. Тиме се пориче поставка о „закаснелој нацији“, често присутна у литератури, страној и домаћој.

Извори и литература

Референце

  1. Арсенијевић Баталака Лазар, Историја српског устанка, II, Београд, 1899.
  2. Вукићевић Миленко, Карађорђе, књ. II, Београд, 1912.
  3. Вуксан Душан, „Петар I и Карађорђе“, Записи, књ. I, Цетиње, 1927.
  4. Вуксан Душан, Петар I Петровић Његош и његово доба, Цетиње, Народна књига, 1951.
  5. Гавриловић Михаило, Милош Обреновић, књ. I, Београд, Задужбина И. М.Коларца, 1908.
  6. Гавриловић Михаило, Из нове српске историје, Београд, Српска књижевна задруга, 1926.
  7. Екмечић Милорад, Дуго кретање између клања и орања, Београд, Завод за уџбенике, 2007.
  8. Јакшић Гргур, Европа и васкрс Србије, Београд, Народна штампарија, 1933.
  9. Караџић Стефановић Вук, Српске народне пјесме, књига 4, Београд, Штампарија Краљевине Србије, 1896.
  10. Медаковић Дејан, „Идеја државности код Срба у XVI, XVII, XVIII и првој половини XIX века“, Глас, Београд, Српска академија наука и уметности, 2001.
  11. Ненадовић Матија , Мемоари, Београд, Српска књижевна задруга, 1893.
  12. Ортајли Илбери, Најдужи век империје, Београд, Српска књижевна задруга, 2004.
  13. Пантелић Гаја, „Казивање Гаје Пантелића, Казивања о српском устанку 1804, Београд, Српска књижевна задруга, 1980.
  14. Поповић, Вукосава „Одношаји Карађорђа и владике Петра I“, Записи, Цетиње, 1930
  15. Протић Анте, „Повестница Анте Протића“, Казивања о српском устанку 1804, Београд, Српска књижевна задруга, 1980.
  16. Сечански Живан, Грађа о Тицановој буни у Срему 1807. године, Београд, Српска академија наука, 1952.
  17. Станојевић Станоје, „Српски национализам у средњем веку“, Из наше прошлости, књ. 1, Београд, Етхос,
  18. Страњаковић Драгослав, Карађорђе, Београд, Геца Кон, 1938.
  19. Страњаковић Драгослав, Карађорђева национална политика, Београд, 1941.
  20. Тошковић Јово Б., Односи између Босне и Србије 1804–6 и бој на Мишару, Суботица, Градска штампарија, 1927.
  21. Црњански Милош, „Вожд“, Есеји и Чланци II: Историја, полемике, разговори, Београд, Задужбина Милоша Црњанског-Наш дом, 1999.
  22. Чубриловић Васа, Први српски устанак и босански Срби, Аранђеловац, Фонд „Први српски устанак“, 2003.
Из истог броја

Повезане публикације