Политичка ревија 1/2019

НАЧЕЛО ПАРТНЕРСТВА КАО ИЗАЗОВ РЕГИОНАЛНЕ ПОЛИТИКЕ СРБИЈЕ

Аутори
УДКУДК 352/354(497.11) Стране191-209 Година2019
10.22182/pr.5912019.10
Преглед истраживања

Сажетак

Као једно од основних начела кохезионе политике ЕУ, начело партнерства се од његовог увођења 1988. године значајно проширивало и продубљивало. У преговорима о регионалној политици оно данас представља један од захтева који се постављају пред земље кандидате за пријем у ЕУ. Начело партнерства подразумева одговорност државе чланице да приликом израде кључних докумената у програмима коришћења фондова, избору пројеката, њиховом спровођењу, надзору и евалуацији органи јавне власти остваре блиску сарадњу са регионалним и локалним органима власти, економским и социјалним партнерима, као и да развију структуре координисаног колективног управљања. У раду се прво указује на теоријске основе начела партнерства и управљања на више нивоа, представља начело партнерства као захтев нормативног оквира Европске кохезионе политике, да би се потом у кратким цртама представили основни елементи регионалне политике Србије и указало да ово начело није формално препознато у Закону о регионалном развоју и недостајућим стратешким документима.

Извори и литература

Референце

  1. Гостиповић Драган, „Социјални капитал и јавна политика“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, 2/2018, стр. 133-149.
  2. Дивљак, Тина, Снежана Ђорђевић, Радојка Павловић, Студија изводљивости стварања локалних партнерстава, Грађанске иницијативе, Београд, 2012.
  3. Долапчев, Вања, Данијела Божовић, Партнерство за развој – Примена принципа партнерства у политици регионалног развоја у Србији, Београдска отворена школа, Београд, 2015.
  4. Живковић Јован, „Европска регионална политика и регионализација Србије“, у зборнику: радова Применом европских стандарда до регионалног развоја Србије (редактор: Јелена Белић), Београд, Центар за демократију, 2011, стр. 11-17.
  5. Зарић Синиша, „Социјални капитал у Србији – негативне импликације“, у зборнику: Економска политика и развој (редактори: Биљана Јовановић Гавриловић, Татјана Ракоњац Антић), Економски факултет, Београд, 2010, стр. 89-104.
  6. Јованић Татјана, „Реформа пакта о стабилности и расту и нови правни оквир за координацију економских политика“, у зборнику: Усклађивање пословног права Србије са правом ЕУ (приредио: Вук Радовић), Правни факултет, Београд, 2016, стр. 244-264.
  7. Кубовић Бранко, Регионална економика, Информатор, Загреб, 1974.
  8. Оцић Часлав, Економика регионалног развоја Југославије, Економика, Београд, 1998.
  9. Мирић, Огњен, Иван Кнежевић, Институционални модели управљања кохезионом политиком – предлог модела за Србију, Европски покрет, 2015.
  10. Центар за регионализам, Улога организација цивилног друштва на поднационалном нивоу у преговарачком процесу – препоруке за Србију, Београд, 2017. Internet: https://www.centarzaregionalizam.org.rs/prilozi/Uloga_organizacija_civilnog_dru%C5%A1tva_na_podnacionalnom_nivou_u_pregovara%C4%8Dkom_procesu.pdf
  11. Amin, Ash, “An institutional perspective on regional development”, In ternationalJournal of Urban and Regional Development, Vol. 23, No. 2, 1999, pp. 365-378.
  12. Bache, Ian, George Andreou, Gorica Atanasova, Danijel Tomšić, „Europeanization and multi-level governance in south-east Europe: the domestic impact of EU cohesion policy and pre-accession aid“, Journal of European Public Policy, Vol. 18. No. 1, 2011, pp. 122-141.
  13. Bache, Ian, “Partnership as an EU policy Instrument: A political History”, West European Politics, Vol. 33, No. 1, 2010, pp. 58-74.
  14. Bachtler, John, Peter Berkowitz, Sally Hardy, Tatjana Muravska (eds.), EU Cohesion Policy, Reassessing performance and direction, Routledge, London, 2016.
  15. Bachtler, John, Irene McMaster, “EU Cohesion policy and the role of the regions: investigating the influence of structural funds in the new member states”, Environment and Planning C: Government and Policy, Vol. 26, No. 2, 2008, pp. 398–427.
  16. Boschma, Ron A., „Competitiveness of Regions from an Evolutionary Perspective”, Regional Studies, Vol. 38, No. 9, 2004, pp. 1001-1014.
  17. Committee of Regions, European Union, The Charter for Multilevel Governance in Europe,
  18. Kingdom of Belgium, Brussels, 2014, Internet https://portal.cor.europa.eu/mlgcharter/Pages/default.aspx
  19. Council of Europe, Code of Good Practice for Civil Participation in the Decision-Making Process, CONF/PLE(2009)CODE1, Internet https://www.eesc.europa.eu/resources/docs/code-of-good-pratice-for-civil–participation-in-the-decision-making-process-en.pdf
  20. Dabrowski, Marcin, “EU cohesion policy, horizontal parternship and the patterns of sub-national governance: Insights from Central and Eastern Europe”, European Urban and Regional Studies, Vol. 21, No. 4, 2014, pp. 364–383.
  21. Ferry, Martin, Irene McMaster, “Cohesion Policy and the Evolution of Regional Policy in Central and Eastern Europe”, Europe Asia Studies, Vol., No. 8.,2013, pp. 1502-1528.
  22. Jeffery, Charlie, „Sub-National Mobilization and European Integration: Does it make any Difference?“, Journal of Common Market Studies, Vol. 38, No.1, 2000, pp.1–23.
  23. Loughlin, John, Frank Hendriks, Anders Lindström (eds.), The Oxford Handbook of Local and Regional Democracy in Europe, Oxford University Press, Oxford, 2011.
  24. OECD, Regional Development Policies in OECD Countries, OECD, Paris, 2010.
  25. Pike, Andy, Andrés Rodriguez-Pose, John Tomaney, Local and Regional Development, Routledge, London, 2006.
  26. Stroper, Мichael, The Regional World: Territorial Development in a Global Economy, The Guilford Press, New York, 1997.
  27. Акциони план одрживог развоја града Ниша за период 2015-2020, Ниш, децембар 2014. Интернет: http://www.ni.rs/wp-content/uploads/akcioni-plan-razvoja-grada-nisa-2015-2020.pdf
  28. Стратегија регионалног развоја Републике Србије за период 2007-2012, Службени гласник РС, бр. 21/2007.
  29. Стратегија развоја Града Београда, Службени лист Града Београда, бр. 47/2017.
  30. Програм развоја АП Војводине 2014-2020, Службени гласник АПВ, бр. 13/2014.
  31. Закон о регионалном развоју, Службени гласник РС, бр. 51/2009, 30/2010, 89/2015.
  32. Делегирана Уредбa Комисије 240/2014 од 7. јануара 2014. о Европском кодексу понашања о партнерству о оквиру европских структурних и инвестиционих фондова, Службени лист ЕУ, бр. L 74.
  33. Уредба (ЕУ) бр. 1303/2013 Европског парламента и Савета од 17. децембра 2013. године о утврђивању заједничких одредаба о Европском фонду за регионални развој, Европском социјалном фонду, Kохезионом фонду, Европском пољопривредном фонду за рурални развој и Европском фонду за поморство и рибарство и о утврђивању општих одредаба о Европском фонду за регионални развој, Европском социјалном фонду, Kохезионом фонду и Европском фонду за поморство и рибарство, као и о стављању ван снаге Уредбе Савета (ЕС) бр. 1083/2006, Службени лист ЕУ, бр. L 347.
  34. Уредба број 231/2014 Европског парламента и Савета од 11. марта 2014. године о успостављању Инструмента за претприступну помоћ (IPA 2) за период од 1. јануара 2014. до 31. децембра 2020. године, Службени лист ЕУ, бр. L 77/11.
  35. Уредба о номенклатури статистичких територијалних јединица, Службени гланик РС, бр. 109/09, i 46/10.
Из истог броја

Повезане публикације