Прегледајте комплетан садржај груписан према уређивачким целинама издања.
ЕУ je за територију бивше Југославије, без Словеније, али са Албанијом, осмислила географски неадекватан и геополитички манипулативан појам Западни Балкан. Циљ je био да се простор стабилизује и резервише за евроатлантску експанзију. Истовремено, он je послужио за прове…
Отвори радУ раду je испољена критичка тежња пропитивања хронотопа помодне и непоткрепљене дипломатске формулације „Западни Балкан“. Аутор се обраћа елементима кованице Запад и Балкан у историјском контексту њиховог настанка и начина савременог препознавања. Промишљањем и предочав…
Отвори радПојмови у јавној сфери често представљају оруђа политичког дискурса који сугеришу знамења, мењају перцепцију а потом и понашање оног ко их усвоји, што је и крајњи циљ дискурзивног деловања. Појам „Западног Балкана“ jeдан je од таквих појмова у регионалној географији и п…
Отвори радУ раду ce разматра политичка функција u унутрашњи смисао употребе појмова „Југоисточна Европа“, односно „Западни Балкан“, за преименовање простора који се са својим становништвом од 1918. до 2003. самоидентификовао и међународно-правно био признат, познат и препознаван…
Отвори радУ тексту ауторка покушава да идентификује основне узроке неуспеха, или, прецизније узев, само делимичног успеха западно-балканског цивилног друштва, односно невладиних организација као његове кључне организационе форме, у процесима помирења и обнављања сарадње између до…
Отвори радРодно место свих наука је филозофија чија је тежња да превазиђе све границе које је човек сам себи поставио: границе струке, специјалности u професије (општа стратегија je у томе прати). Основно обележје филозофије, као врсте знања, јесте трагање за истином. И стратеги…
Отвори радЕУ деценијама води усаглашену економску политику према другим субјектима међународног права. Србија жели да постане чланица ЕУ и већ је добила статус кандидата за чланство због чега ћe бити у обавези да имплементира одредбе уговора које je ЕУ закључила са другим субјект…
Отвори радФинансијска криза je Европу погурала ка интроспекцији, ка ревизији сопственог економског поретка и односа и последичио смањила вољу за промишљањем свог спољно-политичког положаја. Укључивање у светске привредне токове радне снаге већег броја земаља, пре свих Кине, Инди…
Отвори радУ политици Римокатоличке цркве, односно Ватикана, према исламу догађају се промене, које су у научним радовима назване „dimmityud“, тј. грубим потчињавањем живота немуслимана захтевима ислама, односно повлачење пред ратоборним исламом. Ова понижавајућа (у интелектуалном…
Отвори радАутор у чланку разматра питање најављене платформе за КиМ, указује на чињеницу да она неоправдано касни, те разматра могуће моделе аутономије које би српска власт могла да понуду косовским Албанцима. Аутор даље критички анализира преговоре Дачић-Тачи око тзв. техничких…
Отвори радКенет Волц (Kenneth Waltz) је инаугурисао нови правац у теорији међународних односа – неореалистички. Он je то урадио настављањем Аронове и Моргентауове теорије базиране на реализму. Биолошко-социолошки корени настанка ратова и сукоба унутар и међу државама су у средишт…
Отвори радПре распада СФРЈ, Србија је по висини ДП-а по глави становника била на нивоу просечних вредности у СФРЈ. Словенија и Хрватска су биле изнад, а БиХ, Црна Гора и Македонија испод нивоа развијености Србије, односно СФРЈ, мерених овим показатељем. Распад заједничке државе…
Отвори радПоследњих година се код креатора економске политике јавља дилема да ли мерама економске политике креирати макроекономску стабилност, која би онда била подстицај расту или су имајући у виду рецесионе притиске неопходни државни стимуланси у циљу оживљавања производње и п…
Отвори радЕфекти глобалне економске кризе условили су смањење пословне ефикасности српских привредних субјеката и узлазног тренда прилива страних улагања. У том контексту потребно je створити подстицајне услове за стране инвестиције које треба да постану значајна детерминанта пр…
Отвори радПодаци о регионалном пореклу и социодемографским структурама становништва Србије у иностранству представљају веома важне показатеље у предвиђању укупног друштвеног развитка земље. Циљ рада је да се на примеру демографске анализе података пописа становништва Србије, као…
Отвори радУ овом раду преиспитује се заснованост тезе групе аутора о неолибералном карактеру српске транзиције, помоћу анализе која се одвија на два нивоа: нивоу идеолошке оријентације реформатора, и нивоу остварених и емпиријски проверљивих „неолибералних“ мера. У случају првог,…
Отвори радПриказ књиге: Милош Кнежевић, Неизвесни прелазак – демократија и транзиција, Институт за политичке студије, Београд, 2012, 264 стр.
Отвори рад
